Elektricni Orgazam
Polovinom januara 1980. godine, posle koncerta grupe Leb i sol, u beogradskoj kafani “Mornar” sedeli su Srđan Gojković Gile (rođen 8. aprila 1961. u Beogradu) bubnjar grupe Hipnotisano pile, gitarista Ljubomir Jovanović Jovec, takođe u grupi Hipnotisano pile i orguljaš Ljubomir Đukić. Došli su na ideju da osnuju punk grupu Električni orgazam u kojoj je Gile trebalo da svira gitaru i peva, a Jovec da bude za bubnjevima.
Prvi nastup imali su početkom juna 1980. godine u maloj sali SKC-a kada su bili predgrupa grupi Hipnotisano pile, dakle sami sebi. Na tom koncertu nastupili su u postavi: Gile (
.gif "gitara)")
, Ljuba (klavijature), Jovec (bubnjevi), Goran Sinadinović (
i Marina Vulić (bas). Kada je u grupu došao atraktivni bubnjar Goran Čavajda Čavke (ex Butik, rođen 1962.), Jovec je prešao na gitaru a Sinadinović je otišao. Kasnije je radio sa sastavom Petar i zli vuci. Sa Čavketom su prvi put svirali na jednom žuru, a odmah zatim i na Paliluskoj olimpijadi kulture, kada su prekinuli nastup zbog lošeg razglasa. U jesen iste godine na Omladinskom festivalu u Subotici izazvali su skandal energičnim nastupom koji je uključivao rušenje mikrofona, činela i razbijanje šarenih sijalica koje su bile deo kičerajske scenografije. Odmah su bili diskvalifikovani.
Početkom 1981. godine uz grupe Idoli i Šarla akrobatu snimili su LP “Paket aranžman” na kome su bili zastupljeni pesmama “Krokodili dolaze”, “Zlatni papagaj” i “Vi”. Jugoton im je odmah dao šansu i prvi su od beogradskog novotalasnog trija snimili debi album. Bili su jedna od retkih grupa sa privilegijom da “odrastaju u javnosti”. U produkciji Ivana Pike Stančića zabeležili su svoj autentičan zvuk iz tog perioda u pesmama “Nebo”, “Konobar”, “I’ve Got a Feeling” (obrada The Beatles), te novim verzijama “Krokodili dolaze” i “Vi” (u kojoj peva Ljuba). U vreme rada na toj ploči, Čavke je služio vojni rok tako da je bubnjeve svirao Branko Kuštrin Mango, član Grupe I. U stilu punk dizajna omot je uradio Gile. Ploča je dobila vrlo dobre ocene kritike, a Električni orgazam je na koncertima regrutovao sve širi krug publike. Na osnovu te ploče Kris Bon (Kris Bohn), novinar magazina “New Musical Express”, ocenio je Električni orgazam kao jedan od najuzbudljivijih nebritanskih sastava, a deo tiraža je mogao da se kupi u Engleskoj.
U jesen 1981. godine napustila ih je Marina Vulić, a na njeno mesto došao je Jovan Jovanović Grof. U isto vreme u grupu se vratio Čavke i u toj postavi su u novembru otišli u Poljsku. Održali su šest nastupa (četiri u Varšavi, jedan u Krakovu i jedan u mestu Kališ). Nastup koji su 8. novembra održali u varšavskom klubu “Rivijera Remont” snimljen je na običnom kasetofonu, a koncertni mini LP “Warszava 81” doneo je šest pesama u limitiranom tiražu od 2000 primeraka. Grubi snimak postproducirao je Slobodan Konjović i on predstavlja veran dokument zvuka grupe, kao i reakciju publike koja nije često imala prilike da prisustvuje punk koncertima. Tokom izvođenja pesme “Konobar” došlo je do raspada zvučnog sistema u trajanju od pola minuta, a za to vreme je neko u publici bacio suzavac. Kratkotrajna pometnja i prekid nastupa zabeleženi su na ploči, kao i dve nove pesme “Leptir” i “Razgovori”.
LP “Lišće prekriva Lisabon” snimili su u ljubljanskom studiju “Tivoli” i producirali ga uz pomoć Tonija Jurija. Ploča je dobila naslov po ljubavnom romanu Barbare Kartland, a sedamnaest novih pesama predstavile su sasvim drugačiji Električni orgazam koji se prepustio viđenju nove psihodelije. Naslov svake pesme bila je samo jedna reč, a u pesmama “Afrika” i “Alabama” (sa tekstualnom potkom Bertolda Brehta u viđenju The Doors) deo teksta uz Gileta otpevao je Ljuba. U pesmi “Dokolica” Gile je iskoristio tekst iz neke sociološke knjige dok se u temama “Leptir”, “Podstanar” i “Odelo” bavio klasičnim urbanim otuđenjima. U pesmama “Alabama” i “Leptir” gostovao je trubač Petar Ugrin. LP je propratio singl sa pesmom “Dokolica” kao i dub verzijom iste pesme.
U jesen 1983. godine Piko i Gile su pod uticajem njujorške underground scene, pod imenom Hijene, snimili ploču “WooDoo za početnike”. Nezadovoljni tretmanom izdavačkih kuća, materijal nisu objavili ali su te pesme snažno inspirisale kasniji album “Distorzija”. Sledeći diskografski korak Orgazma bio je pomalo neočekivani album “Les Chansones Populaires” na kome su obradili Bouvijevu “The Man Who Sold The World” (otpevao je Ljuba Đukić), “Metal Guru” (T. Rex), “When The Music’s Over” (The Doors) i druge. Kao hit se izdvojila “Locomotion”. Osam obrada producirali su Gile, Ljuba, Toni Jurij i Piko koji je svirao i bubnjeve, jer je Čavke bio u zatvoru. Na turneji sa njima opet je nastupao Mango. Kada se Čavke vratio u grupu, uoči snimanja albuma “Kako bubanj kaže” napustio ih je Jovec.
Po objavljivanju ploče 1984. godine iz grupe je otišao Ljuba koji se preselio u Njujork. Produkciju albuma “Kako bubanj kaže” radili su Gile i Grof, a kao gosti učestvovali su Ivan Pajević (
, Piko Stančić (bubnjevi), Goran Pojatić (klavir), Kire Mitrev (trombon), Ivan Švager (saksofon) i Goce Dimitrovski (truba). Kao pevači su se smenjivali Gile i Ljuba. Materijal ih je vratio na vreme The Rolling Stones s početka sedamdesetih, što su i dizajnom omota sugerisali. Na ploči je i pesma “Fras u šupi” kao zvučni deo trilogije u okviru koje je David Albahari napisao istoimenu zbirku priča, a Miloš Komadina u svojoj zbirci “Etika trave” pesmu istog naziva. Sve pesme je komponovao Gile, a Čavke je uradio muziku za “Pričam o tebi”.
Album je tiražno loše prošao i posle njega su zapali u personalnu krizu. U grupi je kraće vreme gitaru svirao Ivan Pajević, zatim Nikola Čuturilo, dok se na tom mestu nije ustalio Branislav Petrović Banana (ex Pasta ZZ, Bezobrazno zeleno). Uoči snimanja albuma “Distorzija” 1986. godine od grupe i muzike odustao je Grof, a na mesto basiste došao je Zoran Radomirović Švaba (ex Butik, Muzej Sarvan, Ljudska bića, Katarina II, Du Du A).
Albumom “Distorzija” realizovali su pravi veliki povratak na scenu. Jednostavnim i nadahnutim rock’n’roll pesmama nanizali su seriju hitova: “Debela devojka”, “Ja sam težak kao konj”, “Ne postojim”, “Vudu bluz”, “Kapetan Esid”, “Ša la la”. Na ploči je i obrada “Lui Lui” Ričarda Berija (Richard Berry), materijal su producirali Piko i Gile, a omot je uradio slikar Radovan Hiršl. Koncertni album “Braćo i sestre” snimljen je u klubu “Kulušić” oktobra 1986. godine. Ploču otvara efektna najava Dražena Vrdoljaka, u pesmi “Locomotion” kao gost peva Ljuba, a jedina nova pesma je “Bejbe, ti nisi tu”, obrada “Out Of Time” The Rolling Stones.
Godine 1988. objavili su album “Letim, sanjam, dišem” kojim su ponovili prethodnu formu i zabeležili uspešne “Igra rock’n’roll cela Jugoslavija”, “Ti”, “Poljubi me i priznaj mi”, “Sve ste vi naše devojke”. Ploču su producirali Gile, Piko i Teodor Jani (Theodore Yanni), kao gosti svirali su Nebojša Antonijević (
i Saša Lokner (klavijature). Album su promovisali koncertom na Tašmajdanu leta 1988. godine. Ubrzo su objavili ploču sa izborom najboljih hitova i posle toga prestali sa radom.
Krajem 1988. godine Gile je snimio poluakustičnu, ogoljenu, minimalistički zamišljenu solo ploču “Evo, sada vidiš da može”. Pomagali su mu Čavke, Koja, Vlada Divljan, Ljuba Đukić, Banana, Ivica Vdović, Bajaga, Anton i Cane. Sem Giletovih pesama, na albumu je i “Mladi luk”, obrada stare “Green Onions”. Ploča je promovisana sa nakratko formiranom grupom Fanatici u kojoj su bili Divljan, Švaba i bubnjar Srba Radivojević (Van Gogh).
Čavke je ubrzo otišao u Australiju, a Gile je 1989. godine uradio muziku za omnibus film “Kako je propao rokenrol” i to za priču “Nije sve u ljubavi...” koju je režirao Vladimir Slavica. Njegove, Kojine i Divljanove pesme izašle su na ploči “Kako je propao rokenrol” (PGP RTB 1989.). Zatim je Gile sa Divljanom uradio songove i samostalno komponovao muziku za film“Crni bombarder” reditelja Darka Bajića. U akustičnoj verziji pesme “Sex, droga, nasilje i strah” Gile je pevao i svirao akustičnu gitaru, Milan Mladenović usnu harmoniku a Cane je pevao u refrenu. Muzika za film objavljena je na istoimenom disku “Crni bombarder” (ZAM 1992.). Gile i Divljan su snimili ploče za nešto mlađe: “Rokenrol za decu” (PGP RTB 1989.) i “Rokenrol bukvar” (PGP RTB 1990.) na stihove Ljubivoja Ršumovića i one su najprodavanija dečja izdanja dekade. Obojica su glumili u predstavi “Rokenrol za decu” pozorišta “Boško Buha” koja je doživela više od sto izvođenja.
Odgovor Sa Citatom
PRIJATELJI SAJTA: 
