Riblja corba prestaje da postoji!

[Dj.Vesna]

Riblja čorba prestaje da postoji! Ispuniće Borinu poslednju želju, i to će biti to

Bez Bore nemaju budućnost...


Mondo/ Stefan Stojanović


Odlaskom legendarnog muzičara Bore Đorđevića koji je, nažalost, izgubio bitku sa teškom bolešću, muzičari koji su sačinjavali ovaj sastav doneli su odluku da stave tačku na dalje nastupe.

Iako su kružile priče da će "Riblja čorba" nastaviti svoj vek trajanja u nekom drugom obliku poput tribjut benda ili slično, pa čak i da bi se možda mogao naći naslednik koji će nastaviti da radi sa grupom i izvodi Borine pesme, od toga ipak nema ništa.

Odluku da se "Riblja čorba" rasformira doneli su upravo muzičari koji su godinama i decenijama svirali sa Borom, a to će učiniti nakon što bude objavljen njihov poslednji album "Ljubav i smrt" koji je Đorđević spremio dok je bio živ. Album će biti objavljen kako je Bora želeo, na njegov rođendan u novembru, saznaje Kurir.


Borin dugogodišnji prijatelj Vuk Žugić slično razmišlja.

- Budućnost treba videti u trajanju njihovih pesama. To je ta najlepša budućnost jer su te pesme već potvrdile svoju vanvremenost i svoju univerzalnu dimenziju i to će trajati - istakao je za Kurir Žugić, koji je decenijama uspešno godinama rukovodio sektorom za kulturu Sava centra.


Izvor: Kurir.rs/ Mondo Jelena Sitarica

Ova saznanja komentarisao je Zoran Dašić Daša, frontmen Legendi i blizak prijatelj pokojnog rok muzičara.

[Dj.Vesna]

Tužan kraj Riblje čorbe: Izgubili smo i Boru Đorđevića, a od muzičara koji su osnovali kultni bend, ostao samo on

Bora Đorđević je osnovao kultni bend 1978. godine u Beogradu.


Mondo/ Stefan Stojanović
Legendarni roker Bora Đorđevićpreminuo je 4. septembra u 72. godini nakon teške borbe u bolnici u Ljubljani, gde je poslednjih dana bio priključen na respirator.

Umetnik je celi životni vek proveo u grupi Riblja čorba, koju je osnovao davne 1978. godine sa još tri muzičara, od kojih je danas samo jedan među živima.

Bora Čorba, nakon što je napustio sastav Rani mraz i nekoliko godina proveo u grupi Suncokreti u jednom momentu odlučuje da oformi novi bend sa tvrđim zvukom. Tada se povezuje sa prijateljima iz grupe SOS koju su u to vreme čini basista Miroslav Miša Aleksić, gitarista Radislav Rajko Kojić i bubnjar Miroslav Milatović Vicko.


Gitarista Rajko Kojić napustio je grupu 1984. godine zajedno sa Momčilom Bajagićem Bajagom koji se u međuvremenu pridružio poznatom muzičkom sastavu, kao druga gitara. Rajko je godinama imao problem sa narkoticima, pa su Bora i ostali članovi smatrali da više nije u stanju da se izbori sa tim.



Po izlasku iz Riblje čorbe svirao je sa Bajagom i instruktorima, a posle još nekoliko izleta u muzici u potpunosti se povukao i živeo veoma skromno u rodnom selu Jarkovac. To je bio čovek sa kojim je Bora zagazio u muzičke vode i sa njegovom smrću se Đorđević teško mirio.

Smrt ga je sačekala u Beogradu 1997. godine, a za Boru je Rajkov odlazak bio veliki udarac za koji nije bio spreman. Rajko je imao samo 41 godinu kada je preminuo.

Drugi čovek sa kojim je Bora proveo 43 godine na bini i kako je govorio, navikao je da mu uvek bude sa leve strane i da gleda u njegovo nasmejano lice, svojom smrću zadao mu je udarac od kog se fronmen Riblje čorbe nije oporavio.


Miša Aleksić 29. sa kojim je Đorđević odrastao i stasavao u rok zvezdu, preminuo je novembra 2020. godine od posledica korone. Koliko je bio pogođen njegovom smrću govori i to što je jednom prilikom istakao da mu nikada neće oprostiti što ga je izdao i umro pre njega, jer su imali dogovor da zajedno umru na bini.

"Ne mogu o tome da pričam, to je toliko potresno da Miša za deset dana ode. Mi smo se dogovorili da nas dvojica umremo zajedno na bini, ali je on poranio, izdao me je. Verujem da bi i on želeo da nastavimo da radimo", govorio je Đorđević duboko potresen Aleksićevom smrću.



Bora je isticao da bez Miše više nikad ništa neće biti isto, jer je on bio pokretačka snaga benda. Kada nas je, sada u septrembru, zauvek napustila i najveća legenda slavnog rok sastava, između ostalih, oglasila se i ćerka Miše Aleksića:

"Mislio je da će zajedno umreti na sceni. Sada zajedno prave neki novi bend gore među zvezdama", poručila je Mina Aleksić.

Bora Đorđević je sahranjen je, po njegovoj želji, u svom rodnom Čačku, u subotu, 7. septembra.

(Republika, MONDO, D.P)

[Dj.Vesna]

Čorbografija



Najbolje (zapostavljene) pesme i stihovi Riblje čorbe, na dan sahrane Borisava Đorđevića u Čačku
Piše Miloš Jovanović

Bora Đorđević je za života bio izuzetno plodan hitmejker. Retko se ko u istoriji domaće zabavne muzike može podičiti sa toliko napisanih vanvremenskih numera, onih koje se i danas puštaju na radio stanicama i “ubijaju“ večite top liste, kao što je to Bora mogao.

Spisak je zaista impozantan. Za svoj matični bend – Riblju čorbu – Bora je napisao tone i tone klasika. “Lutka sa naslovne strane“, “Dobro jutro“, “Neću da ispadnem životinja“, “Kada padne noć“… i mogli bismo ovako do prekosutra.

Jednako efikasan Bora je bio i kada je pisao za druge. Za “Generaciju 5“ je, legenda kaže, za vrlo kratko vreme na kafanskoj salveti napisao “Dolazim za pet minuta“, kasnije i jednako savršenu “Umoran od svega“.

Isti repromaterijal iskoristio je i kad ga je tokom slučajnog susreta za “nešto“ zamolio Željko Bebek – to nešto ispostaviće se kao Bebekov povratnički hit “Sinoć sam pola kafane popio“.

Viktoriji je u amanet ostavio “Daj, ne pitaj“, možda i najsavršeniju baladu na našim jezicima, te rokersku “Samo teraj ti po svome“. Iznimno bogati opus Zdravka Čolića obogatio je dodatno sa “Produži dalje“.

Istakao se i kao autor folk muzike – čuveni hit Šabana Šaulića “Prikrašću se tebi pod prozore“ takođe je njegovo delo.

Ali Bora ne bi bio Bora i njegov legat ne bi bio to što jeste da pored hitova nije napisao još milion numera koje u nama izazivaju vrtlog emocija. Neki od njegovih najboljih radova čame negde sakriveni po albumima Riblje čorbe, i retko kad dočekaju svojih radijskih pet minuta.

I mada je diskutabilno koliko zaista postoje “nepoznate“ pesme tog benda, činjenica je da su neke manje urezane u nacionalnom cerebralnom korteksu.


Pred vama je, stoga, jedan mali izvod iz “Čorbografije“ – numere koje se ređe čuju, ali režu jednako kvalitetno. Da su ovo devedesete, snimio bih vam ovo na kasetu i uručio na malom odmoru.

Ovako, blaženi modernim tehnologijama, možemo zajedno poslušati ovaj “mikstejp“ baš ovde na ovom mestu. Ima i to svojih prednosti.

I da se odmah ogradim – izbor je samo moj, a pravila su sledeća. Po jedna pesma sa svakog albuma, zaključno sa “Koza nostrom“, i nema kosmički poznatih hitova. Uzevši u obzir da srpska muzička industrija i javno mnjenje imaju drugačiju interpretaciju reči “hit“ (na zapadu je to ploča koja proda određeni broj primeraka, kod nas je to stvar koja se često pusti na radiju i svako dete ume da je odzvižduće), verujem da će biti malih neslaganja, ali i to je za ljude.

I da, u izbor ulaze samo Čorbine pesme. One što je pisao za druge su uglavnom postajali hitovi. Nije ih bezveze pisao.
HEJ, ĆALE (“Kost u grlu“, 1979, PGP)

Debitantski album Riblje čorbe“ predstavio je beogradski bend u svom originalnom “prljavom“ bluesy hard rock izdanju, sa pretenzijama da zvuče kao tada veoma popularni bendovi poput Deep Purple. Ipak, kako to moj dragi prijatelj Dimitrije Vojnov primećuje, Čorba se vrlo rano profilisala kao hard rock skupina kojoj su tekstovi u prvom planu, što je atipično za žanrovske konvencije.

“Hej, ćale“ je numera koja se lako preskoči u inicijalnim slušanjima. Zapravo, to je jedna mala oda radnom čoveku u eri samoupravnog socijalizma, hrčku koji vredno trči unutar svog kotura. Nešto slično će i novosadski bend “Balkan“ kasnije spevati u svojoj kultnoj “Trideset-peta, šesta“. A četrdeset i pet godina kasnije, pitanje je da li smo se makli od osnovne teme. Možda smo samo oslobođeni onog teget odela.

Hej, ćale, ugasi televizor
Hej, ćale, zakasni na rad
Hej, ćale, idi negde s društvom
Budi bar malo opet, opet budi mlad

REKLA JE (“Pokvarena mašta i prljave strasti“, 1981, PGP)

Imam anegdotu. Pre dobrih sedamnaest godina, na pripremama FK Crvena zvezda, sedim sa nekolicinom fudbalera u sobi i ubijam vreme. Na laptopu upaljen YT, svako bira svoju pesmu, uglavnom sve slično. Kada red dođe na levog beka Dušana Anđelkovića, on me pita da pustim “Rekla je“ od Čorbe. Ja ga pogledam malo i zbunjeno, a on će kao iz topa, a brate reci kakva stvar, najjača!

Dugi niz godina “Rekla je“ važila je za zaboravljeni klasik. Sada, s godinama, ova pesma o sirovosti raskida ljubavne veze, postavljena kao duodrama u jednom činu, polako dobija status kakav je oduvek zaslužila. Za pesnika koji uglavnom peva iz čisto muške perspektive, Đorđević je ovde pokazao vanrednu senzibilnost kako to može da izgleda za suprotni pol.

Rekla je: “Sve je u redu”
Rekla je: “Zagrli me jače”
Rekla je: “Nije mi ništa”
I tek je onda počela da plače

POBEĆI NEGDE (“Mrtva priroda“, 1981, PGP)

Iako za Boru slovi da bio gradski pesnik, on je itekako umeo da opeva i naličje urbanog života. “Pobeći negde“, zakopana na kraju A strane trećeg albuma, izuzetan je primerak ovog podžanra.

Ovo je jedan od najoporijih Borinih tekstova, gde u potpunosti izražava nelagodu kakvu veliki grad može kod nekih da izazove. Muzički, slično kao u “Rekla je“, i ovde imamo hard-rok krešendo u konačnici koji daje naknadni šarm svemu.

Taksisti gaze golubove
Konobari otimaju, kradu
Majmuni siluju po ulazima
Neću da ostanem u gradu


KAD TI SE NA GLAVU SRUŠI ČITAV SVET (“Buvlja pijaca“, 1982, PGP)

Kako je “Buvlja pijaca“ završila kao neformalni saundtrek velikog bioskopskog hita “Tesna koža“, teško je reći da je ijedna numera odavde nepoznata. Ipak, u opskurnosti se ističe “Kad ti se na glavu sruši čitav svet“, još jedna teskobna stvar o životnim brodolomima – sa doduše optimističnom, buntovnom notom koja poručuje da je ljudskih duh ipak nesalomiv.

U filmu, ova pesma je u sceni kada Nikola Simić doživi nervni slom nakon dobitka na sportskoj prognozi. Kada ga krvožedni ukućani opsednu da im razdeli pare, on ih besno razbaca po kući, sedne, zapali cigaretu i uzme srk kafe, gledajući negde neodređeno. Sa ovakvim aranžmanom, sve deluje još upečatljivije.

Zbog čega od rđe tražiš milosrđe
A od idiota moliš dan života?
Čuj, ispravi kičmu, u glavu ga drkni
Pokaži mu zube i ponosno crkni

DŽUKELE ĆE ME DOKUSURITI (“Večeras vas zabavljaju…“, 1984, Jugoton)

Iako su “Muzičari koji piju“ nešto veselija ploča, zahvaljujući pre svega naslovnoj numeri i još nekima, i ovde se provuku neki turobni tonovi. Naravno, šampion je “Ravnodušan prema plaču“, ali na sredini A strane krije se i ovaj paranoični biser.

U ovom momentu, Bora je već dobio disidentsku reputaciju zbog raznih pesničkih i oratorskih izleta. Pojedini stihovi zasmetali su SFRJ glavešinama (recimo, na ovoj ploči će podići prašinu stih “grčki šverceri, arapski studenti“ iz pesme “Besni psi“), te je pesnik počeo malo i da oseća pritisak. U isto vreme, bend se osipao – Rajko Kojić je sve teže funkcionisao, a Bajaga je naginjao ka solo karijeri. Ovo je bio jedan od prvih “ventila“.

Kome je lepo, dabogda krep’o
Radoznali će zuriti
Pa makar sve svoje pesme pocep’o
Džukele će me dokusuriti


SAČEKAJ (“Istina“, 1985, PGP)

“Istina“ je po mnogima poslednji zaista veliki album Riblje čorbe. Na njemu je “Pogledaj dom svoj anđele“, na njemu su i hard rock klasici “’Ajde beži“ i “Alo“, te gladijatorska himna “Hleba i igara“.

Negde između, sakrila se i ova nežna balada o poslednjim šansama, otpevanja lenjim, pospanim vokalom.

I ponovo na uviđaju imamo Borin pesnički dualizam – na otvaranju A strane, on poručuje “neću ti ništa reći, tužan sam nisam ljut, zalupi jako vrata, bolje požuri srećan put“. A samo par pesama kasnije, “ne dam ti da odeš, zaključaću vrata, znaš da se davljenik i za slamku shvata“. Pravi narodski bend uvek ima pesmu za svakoga i za svaku priliku.

Sačekaj da kiša stane
Sačekaj da zora svane
Sačekaj
Oluja je, vetar duva
Nema nikog da te čuva
Sačekaj

SUTRA ME PROBUDI (“Osmi nervni slom”, 1986, PGP)

Prethodni album je zalečio neke rane, i dolazak Nikole Čuturila i “Džindžera“ Božinovića osvežili su bend, koji je ponovo postao relevantan faktor na domaćoj sceni. “Nemoj da ideš mojom ulicom“ i pogotovo “Amsterdam“, gde gostuje svetska rege zvezda Edi Grant, postali su ogromni hitovi.

Ali Bora je i dalje imao kutak na ploči gde se ispoveda, i gde oslobađa demone. Iako je ovaj album tek neka “donja sredina“ karijere, on i ovde peva kako je “izlizan k’o vojnički kazan i poništen k’o poštanska marka“. Njegove borbe su bile samo njegove, ali u ovim stihovima mnogi se i danas pronalaze.

Kučići i kučke mahali su repom
A ja bespomoćan k’o riba na suvom
O nečemu lepom pričao sam slepom
I sve svoje istine pevao sam gluvom


CRVENA SU DUGMAD PRITISNUTA (“Ujed za dušu“, 1987, PGP)

Bora je uglavnom bio pesnik svoje lične apokalipse. Ljubavne, duševne, na ovaj ili onaj način, on je često tragični lik sopstvene poezije.

Ovde, međutim, on zahvata mnogo šire. Lako je čitati ovu pesmu kao još jedan proročki spis pred raspad stare nam države, i verovatno to i nije pogrešno. Ja sam je, međutim, uvek zamišljao kao nešto što krene da svira pred sam kraj zombi filma, kad glavni junak i junakinja ostanu jedina ljudska bića među hordama neumrlih. Izbor je vaš.

Vukovi zavijaju i reže
Lepa moja, ćuti, ne galami
Svi pametni odavno već beže
Samo mi smo tu ostali sami

JOŠ JEDNA CIGARETA PRE SPAVANJA (“Priča o ljubavi obično ugnjavi“, 1988, PGP)

Moja omiljena numera sa ovog albuma je “Celu noć te sanjam“, ali ona je još onomad zavrednila spot i nekako se ispisala iz ovog teksta, iako sam siguran da nije previše poznata. Morao sam stoga da pribegnem sekundarnom favoritu.

U momentu pisanja ove pesme, Bora ima trideset i šest godina. Ja danas imam osam više i ne znam da li bih ovako nešto mogao da napišem – ne mislim sad na kvalitet samog stiha, već prosto, da li bih mogao da prenesem ovakvu emociju. Te 1988. Riblja čorba je već čitavu deceniju na braniku domaćeg rokenrola. To je sigurno uzelo svoj danak.

Im’o sam prijatelje juče
A danas izbegavanja
Neka se deca na meni uče
Još jedna cigareta pre spavanja


DECA (“Koza nostra“, 1990, PGP)

Poslednji jugoslovenski (makar što se SFRJ tiče) album Riblje čorbe uglavnom protiče u vašarskom raspoloženju. Bora, sada potpuno neinhibiran i svestan da ga niko neće krivično goniti, ovde predstavlja nisku politički provokativnih tekstova gde otvoreno dira u Josipa Broza i mnoge druge pređašnje “nedodirljive stvari“.

Međutim, smeštena između tih alegorija nalazi se i numera “Deca“, otpevana na “bebi-srpskom“, uz punk-rock podlogu kakva je potpuno nesvojstvena ovom bendu. Tobož neozbiljan tekst je opet, kao i “Hej, ćale“, poprimio neku drugu dimenziju u godinama koje su nas stigle.

Ako može, hteo bih da platim
Da se samo malo tamo vratim
Nije red da budem sed
Ja sam rad da budem mlad


GREŠNIK POD NEBESKOM KAPOM (“Ne budi me bez razloga“, 1983, PGP)

Na kraju ću ipak prekršiti svoje pravilo, jer jedna od najmoćnijih Borinih numera ostvarila se kao poklon svome gitaristi koji će se ubrzo odvojiti od benda. Na Rajkovom mini-albumu završile su tada tri Borine i jedna Bajagina (naslovna) pesme, a ploču zatvara još jedna ispovest izmučene duše, čoveka koji bi, kao i u legendarnoj “Neke su žene pratile vojnike“, sebe na poklon dao bilo kome…ali niko ne zna njegove brodolome.

Možda su njih dvojica sada gore i svesni koliko su nam dali.

Ja ne umem da objasnim ništa
a hteo bih da me neko čuje
i ne nudim mirna pristaništa
samo nudim borbe i oluje

Miloš Jovanović je sportski novinar i košarkaški hroničar iz Beograda/ https://velikeprice.com

[Dj.Vesna]

POTRESNA PORUKA NA GROBU BORE ĐORĐEVIĆA: Jedini živi član Riblje čorbe ostavio POSLEDNJE REČI koje lede krv u žilama!

Autor: Republika/Š. P.


Svoju bol je opisao samo jednom rečju, suze same idu!



Legendarni roker Bora Đorđević, osnivač grupe "Riblja čorba", preminuo je 4. septembra, ostavivši neizbrisiv trag u istoriji muzike. Njegova poslednja želja da bude sahranjen u rodnom Čačku ispunjena je 7. septembra, kada se ceo grad zajedno sa porodicom, prijateljima i saradnicima oprostio od svog velikana.

Na grobu ovog legendarnog muzičara ne prestaje da se okuplja mnoštvo ljudi koji su ga obožavali. Grob je preplavljen cvećem i ostalim sitnicama koje podsećaju na njegovu veličinu. Ipak, jedan venac posebno privlači pažnju.


Grob Bore Đorđevića prekriven cvećem

Naime, grupa "Riblja čorba" uz veliki buket cveća ostavio je i potresnu poruku, otkrivajući da tuga za Đorđevićem i dalje ne jenjava.

- Očajni, grupa "Riblja čorba" - piše na jednom vencu na Borinom grobu.


Venac Riblje čorbe na sahrani Bore Đorđevića
Podsećanja radi, pre sahrane, prijatelji i saradnici emotivnim rečima oprostili od Bore na komemoraciji u Kulturnom centru Čačka. Nakon komemoracije, grad je zazvučao od zvukova Borinih pesama koje su se čule iz gotovo svakog kafića.

Inače, Bora Đorđević je ceo svoj muzički vek proveo u grupi "Riblja čorba", koju je osnovao davne 1978. godine sa još tri muzičara, od kojih je danas samo jedan među živima. Naime, nakon što je napustio sastav Rani mraz i nekoliko godina proveo u grupi "Suncokreti" u jednom momentu odlučuje da oformi novi bend sa tvrđim zvukom. Tada se povezuje sa prijateljima iz grupe "SOS" koju su u to vreme čini basista Miroslav Miša Aleksić, gitarista Radislav Rajko Kojić i bubnjar Miroslav Milatović Vicko, koji je jedini danas živ.

https://www.republika.rs

[Dj.Vesna]

Jedini jos zivi clan riblje corbe, covek kojem je sudjeno da ugasi svetlo, odnosno grupu Riblja corba

Miroslav Vicko Milatović



9. 5. 1959, Beograd

Muzičku karijeru započeo je 1976. godine u Beogradu. Prva grupa u kojoj je svirao zvala se BORN, a činili su je: Željko Nikolić – kasnije član grupa ZEBRA i ROZE POZE (gitara i vokal), Vladimir Klipa (bas), Miodrag Živadinović – kasnije član VICKO BENDA (klavijature), i Vicko (bubnjevi). Grupa je u početku vežbala kod Gorana Milekića – Limuna, kultnog beogradskog bluz-gitariste, u Kumodraškoj ulici, a kasnije se prebacila u mesnu zajednicu, diskoteku “Palma” na Voždovcu, gde su i održavali igranke svakog vikenda. Pored Beograda grupa je svirala i po Vojvodini (Padina, Samoš, Starčevo). Krajem 1976, došlo je do promene članova, tako da je druga postava BORN-a izgledala ovako: Dušan Lazarević (bas), Željko Nikolić (gitara i vokal) i Vicko (bubnjevi).

BORN 1976: Laki, Vicko, Željko

Posle nekoliko meseci, početkom 1977. godine, vratio se klavijaturista Miodrag Živadinović, a novi pevač postao je Goran Milošević, kasnije član grupe GENERACIJA 5. Ta postava je uglavnom svirala rock’n’roll standarde po Vojvodini i okolini Beograda, ali se bavila i autorskim radom. Iz tog perioda postoji snimak sa probe iz diskoteke “Palma”, sa pet njihovih autorskih pesama na engleskom jeziku. To bootleg izdanje zove se BORN – Demo ’77.



BORN
DEMO ’77 (BOOTLEG -1986)

Ubrzo se grupa raspala. Laki, Željko i Goran odlaze u grupu Raše Đelmaša ZEBRA, a Vicko se – zajedno sa Rajkom Kojićem – pridružio grupi S.O.S. U leto 1977. godine, Miroslav Aleksić – Miša (bas i vokal), Radislav Kojić – Rajko ( i Miroslav Milatović – Vicko (bubnjevi) počeli su da sviraju koncerte po manjim mestima u okolini Beograda. Tada već postepeno pristupaju autorskom radu, tako da u tom periodu nastaju kosturi nekih kasnijih pesama Riblje čorbe. Posle nekih šest meseci rada, grupa S.O.S. promenila je koncepciju.



S.O.S. 1977: Miša, Vicko, Rajko

Miša je odlučio da pojača program sa dva ženska vokala. Sredinom 1977. godine, grupa je krenula u zajednički rad sa Snežanom Kepa (sestrom bubnjara grupe SMAK) i Oliverom Krpan, pod nazivom S.O.S. I SNOLI.



S.O.S. I SNOLI 1977: Olivera, Vicko, Miša, Rajko, Snežana

U tom sastavu grupa je imala veliki broj nastupa. Posle četiri meseca rada, SNOLI odlaze. Zbog večitog nedostatka frontmena, grupa je stalno tragala za muškim ili ženskim vokalom. Jedno vreme Miša je pregovarao sa Anom Merlini (ex-ZEBRA), ali pregovori nisu dali rezultata. Iz ovog perioda grupe S.O.S. ne postoji nijedan diskografski zapis.



POSLEDNJA POSTAVA GRUPE S.O.S. 1978: Rajko, Vicko, Miša

U ovakvom sastavu grupa S.O.S. je svirala sve do 15. avgusta 1978. godine, kada je oformljena RIBLJA ČORBA, u sastavu: Borisav Đorđević – Bora (vokal), Miroslav Aleksić – Miša (bas), Miroslav Milatović – Vicko (bubnjevi) i Radislav Kojić – Rajko (. Od tog dana Vicko postaje stalni član Riblje čorbe. Prvi Vickov muzički izlet bio je 1982. godine, kada je sa Dušanom Nikolićem – Splićom oformio hevi-metal sastav RATNICI (WARRIORS). Grupu su činili: Dušan Nikolić – Splića, ex – KOTA 19 (vokal), Slobodan Svrdlan – Sloba, ex – GORDI (bas), Dragan Deletić – Delta (, Zoran Konjević – Zoki ( i Miroslav Milatović – Vicko (bubnjevi). Po Vickovoj zamisli, trebalo je da RATNICI načine dva demo-materijala – jedan na srpskom, a drugi na engleskom jeziku. Materijal na engleskom jeziku je urađen, a na srpskom je samo započet, jer je Vicko otišao u vojsku.



RATNICI (WARRIORS), PRVA POSTAVA, 1982

https://brana2601.wordpress.com

[Dj.Vesna]

Znamo da legende ne umiru!

Riblja corba i Bora Djordjevic odlaze u istoriju ali ne u zaborav. Zivece dok god bude nas koji slusamo njihovu muziku i odrzavamo secanje na njih.

Ziv je Bora umro nije, telo se umorilo, istrosilo i otislo na vecni pocinak, duh njegov, on je besmrtan i vecan.
Duh koji od Boga ishodi ne umire tako lako, a Bora je delima svojim i svojim cinjenjem, za zivota sebi sagradio vecnost!

Seti se nas koji jos hodamo zemljom, Boro legendo, i pomeni narod svoj u molitvama pred Bogom, jer smo tvojim odlaskom, dobili jos jednog Andjela i ratnika u redovima bozjih slugu!





Vecnaja pamjad!

Oprastam ti sto nisi ispunio obecanje davno dato, da ce mo kad se preselis u Ljubljanu, otici na veceru!

Razvilo se crno vreme, opadanja
nabujao sljam i razvrat i poroci
podig'o se truli zadah propadanja
umrli su svi heroji i proroci
gojimo se od grehova, i od blata

(Krang
Sveca koja gori na vetru)

Vesna