Pesme o Kosmetu

[Dj.Vesna]

Песма о Драгој
- о Видовдану -

Кроз модри освит Видова дана,
девојка чудна у сан се јави...
Кревет јој беше трешњина грана!
Јастук од ситних цветова плавих!

Негде је гледао ово цвеће...
Никако не може да се сети...
Над главом су јој гореле свеће,
около, златни руковети,

певаху песму о силном боју,
на Видовданак што ће се збити!
Ја не дам девојку! Косовку моју!
Пре но што одем – ја ћу је скрити...

Пре но што одем пут Поља бојна,
ја сакрићу је, нек' сније санак,
Нек' чека мене док прође војна,
и овај судњи Видови данак!

Кроз модри освит Видова дана,
далека зора очи му мори,
а Арсеније с хиљаду рана,
док јутро чека, са собом збори:

Зар опет, Господе, чудни снови!
Негде сам видео цветове плаве!
Зови ме, Косово, себи зови!
А зашто свеће, њој изнад главе?

Тек кад му јутро напуни плућа,
далеко сунце уђе у зене,
он кликну: Тамо моја је кућа!
И Видовдан је! Морам да кренем!

[Dj.Vesna]

Зорка Чордашевић
КРЕНУЛИ СУ ОБИЛИЋИ

Кренули су Обилићи
Са четири стране свијета,
Свету земљу да одбране
Гдје црвени Божур цвјета.

Вуче их крвави Божур,
Предака ране их боле,
Млијеко их мајке заклело
Да Косово бране и воле.

Стасали ждрали нејаки –
Богдан их зове, старина:
„Не дајте земљу, синови,
Косово је наша светиња!“

Бесмртним вођени Лазаром,
Чује се химна Савина,
Шири се , шири Косовом
Заклетва сваког Србина.

Црни се Ђорђе спремио,
Лице му црње од ноћи:
„Станите силе , туђини ,
Нема вам више помоћи!“

Стрпљење кад врисне у нама
И правде се дигну вихори,
И мртви од вас јачи смо,
„Нема вам спаса, злотвори!“

Нећемо некрст носити,
Крста и вјеру не дамо,
Косово вид нам очињи,
Зјеница кроз коју гледамо.

Овдје су наши Божури
И рука лијепог Дамјана,
Косово крв нам румена
Протиче нашим венама.

Овдје је лоза и грожђе
Богате наше љетине,
Овдје су наше иконе,
Српскоме роду светиње.

Ту ће се вино точити,
Видовдан свети славити,
Свадбено коло водити
И српска вјера ширити.

Устало Српство на ноге,
Образ и вјеру да бране,
Под крсташ стали крвави,
Боле их предака ране.

Казаће свијету бездушном
Да с нама није готово,
Српско је било и биће –
Живјело Српско Косово!

[Dj.Vesna]

Bezimena pesma


Niko da nam se seti imena.
Vremena ova kakva su?
Gde je nada nestala?
...u senci godina...
...na tragu dudova...
...u liscu proslog vremena....
Sunce mozda sija za sve,al ne i za svakog,
Dok dan vedar je,borimo se sa mrakom.
Puna mlada srca su ljubavi neprodane,
Oci jos se sijaju,veruju u bolje dane,
I grudi mirisu na prve dodire,
Koza sveza je,svaka kap prva je.
I boli sto laste se ne vrate.
Nebo, na nas smiluj se!
Moja zemlja mala je,
al narod neustrasiv je!
Mi zivotom posuti smo,
medom podojeni,
sa 3 prsta krstimo se,
verni i odani.
I sta to ceka nas sutra
kad nemamo svoje danas,
kome sijace jutra,kad nece nama,za nas?
Nek uzmu i juce nase,
al srce ovo ne damo,
sto kuca za ognjista,kuce,za juzni deo samo...
Evo i zvona se cuju,
jos jace pomolimo se,
Kosovo ostaje nase,
Kosovo VOLIMO TE!